Ugovori o građenju često predviđaju ugovornu kaznu za slučaj kašnjenja izvođača sa završetkom radova.

Međutim, činjenica da je kazna ugovorena i da su radovi završeni nakon ugovorenog roka ne znači da će naručilac moći da je naplati. Za očuvanje ovog prava važno je i kako je naručilac postupio prilikom primopredaje.

U tom smislu, Zakon o obligacionim odnosima propisuje da poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu. Drugim rečima, naručilac koji primi radove bez odgovarajućeg saopštenja izvođaču može izgubiti ovo pravo, iako je izvođač kasnio sa njihovim završetkom.

Ovakvu posledicu potvrđuje i presuda Vrhovnog suda Prev 1497/2023 od 18. jula 2024. godine. U sporu povodom izgradnje proizvodne hale, sud je potvrdio odbijanje zahteva naručioca za ugovornu kaznu jer prilikom prijema radova nije zadržao pravo na njenu naplatu.

1. Šta znači „bez odlaganja“?

Ovo pitanje je posebno važno kada primopredaja radova i konačni obračun nisu izvršeni istovremeno, pa naručilac pitanje ugovorne kazne ostavi za naknadno regulisanje međusobnih potraživanja.

S tim u vezi, u presudi Prev 661/2023 od 17. juna 2026. godine, koja se odnosi na izgradnju sportske dvorane, Vrhovni sud je zauzeo stav da rok za saopštavanje zadržavanja prava na ugovornu kaznu počinje od izvršene primopredaje, a ne od sačinjavanja konačnog obračuna. Sud je pritom naveo da se pod postupanjem „bez odlaganja“ u praksi, po pravilu, podrazumeva najduže osam dana.

Ipak, iako je reč o najnovijoj sudskoj praksi, ovaj stav ne bi trebalo razumeti kao opšti dodatni rok od osam dana u kojem naručilac može sa sigurnošću da računa da će naknadnim saopštenjem očuvati pravo na ugovornu kaznu.

Naime, u presudi Prev 1570/2023 od 30. maja 2024. godine, povodom izrade i isporuke industrijske opreme, Vrhovni sud je primenio stroži pristup. Poverilac nije zadržao pravo na ugovornu kaznu prilikom primopredaje opreme, a saopštenje upućeno narednog dana sud nije prihvatio kao dovoljno za očuvanje tog prava. U konkretnom slučaju nisu bila dovoljna ni obaveštenja upućena tokom trajanja kašnjenja tj. pre primopredaje radova.

Iako se navedene odluke razlikuju u tumačenju blagovremenosti saopštenja, jasno ukazuju na rizik od gubitka prava na ugovornu kaznu ukoliko se to pitanje odloži do konačnog obračuna.

2. Kako postupiti prilikom primopredaje?

Imajući u vidu predočenu sudsku praksu, preporuka je da naručioci prilikom primopredaje izričito saopšte izvođaču da zadržavaju pravo na ugovornu kaznu zbog kašnjenja u ispunjenju ugovornih obaveza i da takvu izjavu konstatuju tj. unesu u zapisnik. Samo navođenje da su radovi završeni nakon ugovorenog roka ne predstavlja dovoljnu zaštitu, niti se treba osloniti isključivo na ranije upućene opomene.

3. Šta ako izvođač odbije da se izjava unese u zapisnik ili da potpiše zapisnik koji je sadrži?

Iz zakonskog zahteva da se zadržavanje prava saopšti dužniku proizlazi da je reč o jednostranoj izjavi naručioca, za koju nije potrebna saglasnost izvođača. Zato odbijanje izvođača samo po sebi ne sprečava naručioca da očuva svoje pravo. Odlučujuće je da izjava bude blagovremeno i nedvosmisleno saopštena izvođaču i da naručilac može da dokaže njenu sadržinu i trenutak saopštavanja. Isto važi i kada prodavac odbije da u zapisnik o primopredaji unese izjavu kupca o zadržavanju prava na ugovornu kaznu zbog kašnjenja sa predajom predmeta kupoprodaje.

U takvoj situaciji preporuka je da naručilac, odnosno kupac, izjavu saopšti već prilikom primopredaje, uz nastojanje da se u zapisniku konstatuju i izjava i odbijanje druge strane. Ako to nije moguće, izjavu treba istog dana poslati izvođaču preporučenom poštom na njegovu registrovanu adresu za prijem pošte, odnosno na adresu sedišta ako posebna adresa za prijem pošte nije registrovana.

Ukoliko takva dostava bude bezuspešna, pošiljku treba ponovo poslati, vodeći računa da između dva slanja protekne najmanje 15 dana. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, dostava će se smatrati uredno izvršenom istekom osam dana od dana drugog slanja. Pritom, ovaj postupak dostavljanja ne zamenjuje blagovremeno saopštavanje izjave o zadržavanju prava na ugovornu kaznu niti produžava rok za njeno saopštavanje, zbog čega je važno da izjava bude saopštena već prilikom primopredaje i da se o tome obezbede odgovarajući dokazi.

Istovremeno, potrebno je proveriti da li zapisnik sadrži izjave da su svi međusobni odnosi izmireni ili da strane nemaju daljih potraživanja. Ako takve formulacije postoje, iz njih treba izričito izuzeti potraživanje ugovorne kazne, odnosno sve ono na šta naručila/kupac ne pristaje. Potpisivanje zapisnika bez takve rezerve može otvoriti dodatno pitanje da li se naručilac, odnosno kupac, odrekao ovog potraživanja, čak i kada je zasebno saopštio da zadržava pravo na ugovornu kaznu.

Za izvođača, sa druge strane, sadržina zapisnika i prateće prepiske važna je prilikom ocene osnovanosti naknadnog zahteva za ugovornu kaznu. Zbog toga primopredaji treba pristupiti uz prethodnu proveru ugovora, rokova i dokumentacije, jer posledice propuštenog saopštenja ne mogu se nužno otkloniti naknadnim obračunom ili zahtevom za plaćanje ugovorne kazne.